Autorka pise kao sto jeste. Oni koji misle da nije ovako neka citaju bajke.
Preporuke:
0
0
2
subota, 11 jul 2009 23:15
Marko
Bravo Ana ko god da si?
Preporuke:
0
0
3
subota, 11 jul 2009 23:53
sasak
Ja Srpkinja, sam kriva sto jos nisam na kosovu silovana,
sto trazim pravdu diljem sveta, sto verujem da mi je vera sveta.
Sto sam razarana-bombardovana, razapinjana-tucena, izolovana-mucena.
Sto i pored svega toga u mojoj dusi jos ima boga.
Sto dusu nisam prodala njima, silnim, bogatim, oholim iz pakla andjelima.
Sto verujem da pravde ima, ako ne na zemlji onda na nebesima.
Preporuke:
0
0
4
nedelja, 12 jul 2009 04:24
Rade Gajić
Tekst je vrlo realan i siguran sam da odslikava pravu situaciju na Kosovu i Metohiji iako dole nisam bio punih 10 godina, ne računajući par kratkih poseta severnom delu Kosovske Mitrovice. Siguran sam da je tako, jer sam 19 godina živeo dole i znam mentalitet Srba na KiM, a on se svodi na različitost u stavovima, ne samo od grada do grada već i od sela do sela pa makar ona bila i susedna, pa na kraju ispada da svako gleda lični interes. Vrlo je licemerno to što se pojedini Srbi sa KiM prodaju za male pare i pritom ugrožavaju interese države Srbije, a na kraju traže pomoć od države Srbije kad situacija postane teška.
Zašto je situacija takva kakva jeste?
Odgovor je vrlo jednostavan: Ne postoji (dobra) strategija Beograda za rešavanje "Kosovskog problema".
Zašto ne postoji strategija za rešavanje "Kosovskog problema"?
Odgovor je takođe vrlo jednostavan: Ne postoji jedinstvena i opšteprihvaćena definicija "Kosovskog problema". E, tu već dolazimo do srži problema. Jedan deo Srbije, nažalost čini mi se da je većinski, "Kosovski problem" svodi na "problem Kosovskih Srba". Naime, ovaj deo Srbije smatra da će problem biti rešen kada bude bio osiguran opstanak Srba na KiM i očuvanje kulturne baštine, a totalno im je nebitno da li će Kosovo biti u sastavu Srbije ili ne. Ovo je totalno pogrešno viđenje problema, jer se zanemaruje opšti nacionalni interes, a to je očuvanje sopstvene teritorije. To je ono što vidi jedan manji deo Srbije, kome je bitan svaki deo svoje teritorije, bez obzira da li je to petnaest, pet ili samo jedan procenat teritorije. Onda kada budemo shvatli da Kosovo i Metohija pripadaju svima nama koji živimo u Srbiji a ne samo onima koji žive na Kosovu i Metohiji, tada možemo imati odgovarajuću strategiju, i siguran sam da ćemo imati uspeha u njenom sprovođenju.
Preporuke:
0
0
5
nedelja, 12 jul 2009 04:26
Rade Gajić - nastavak
Ja se nadam da će doći dan kada ćemo Srbiju posmatrati mnogo šire od svog dvorišta i grada u kome živimo, kada svaki pojedinac shvati da njemu "lično" pripada Kosovo i Metohija, i Vojvodina, i Beograd, i svaki drugi deo Srbije, isto onoliko koliko i onome ko tamo živi; tada će se svi problemi rešiti. Rešiće se ne samo problem Kosova, već i statut Vojvodine, i problematika decentralizacije, jer biće jasno da za podelama nema potrebe, ionako smo suviše mali.
Hteo bih da iskoristim priliku i da vam ispričam jednu priču koju sam čuo od jednog Albanca koji je učestvovao u nekoj dokumentarnoj emisiji koju je radila neka nemačka televizija. Priča je vrlo poučna, i kada je čujete biće vam jasno zašto su oni imali uspeha u cepanju Srbije, priča ide otprilike ovako:
„Stari Albanac imao je sedam sinova. Jednog dana sinovi su se posvađali i hteli su da se međusobno podele, i tu je nastala još veća rasprava. Svađu je čuo otac i pozvao sinove kod sebe i pitao ih je oko čega se svađaju. Kada su mu objasnili da se svađaju oko deobe porodičnog imanja, tada ih otac posla u šumu i reče im da svako donese po jedan dobar štap. Sinovi onako zbunjeni otidoše u šumu i poslušaše svog oca te je svako doneo po jedan štap kod oca. Stari Albanac skupi štapove u snop i reče sinovima: „'Ajde da vidim junaka koji će ih sve odjednom polomiti“. Svi su pokušali, ali niko nije uspeo. Onda je uzeo najjači štap i dao ga najmlađem sinu koji je još bio dečak, i rekao mu da polomi štap. Dečak je uzeo štap, i pošto je štap bio dosta jak, malo se pomučio ali ga je ipak polomio. Tada im otac reče: „Da li ste videli? Koliko god da ste jaki ako ste sami može i najslabiji da vas savlada, ali ako se držite zajedno tada neće moći ni najjači da vas slomi.““
Preporuke:
0
0
6
nedelja, 12 jul 2009 07:55
dragoslav pavkov
Za sve je kriv Tadić.Da se ne zavaravamo:Vlada Srbije je samo grupa ljudi sličnih onima koje opisuje Ana Radmilović,onima kojima su nacionalne grudi plave od busanja, dok tajno sa Albancima pregovaraju o "projektima" lažne države "Kosovo",a stvarni vršilac vlasti i glavni ideolog propasti je Predsednik države.Nažalost,ni njegov prethodnik,ni njegovi prethodnici nisu bili ništa bolji.Koliko god daleko da idemo u istoriju naćićemo sijaset primera kukavičluka,nemara i nemorala ljudi koji su najodgovorniji za vođenje nacionalne politike.Setimo se na primer Slobodana Miloševića;Tvrd pregovarač,lukav,patriota,a onda odjednom posle tri vilijamovke (ili šta je već pio) daje i ono što mu niko ne traži.Što je najgore-daje ono što nije njegovo (vidi:Srpska Krajina,enklave U Republici Srpskoj,Kumanovski sporazum...).Ili ovaj aktuelni:"Srbija će se boriti za Kosovo i Metohiju svim sredstvima,(i taman kad nam junačka srca zakucaju brže)osim vojnim!"I Šta reći?Ovo je politički korektno do bola,za svakog po nešto.Za Srbe-prvi deo,za ostale-drugi,pa neka se svi namire,ima kod Predsednika toga koliko god vam treba.A oni grbavi Srbi sa Kosova i Metohije su po ko zna koji put,još od sumraka Turske moneta za potkusurivanje naročito onima koji sa tom teritorijom nemaju puno veze,ali tamošnja previranja koriste za svoje političke potrebe.Ovu vlast niko neće ozbiljno shvatiti dokle god sama sebi bude iz ruku izbijala adute kao što je na primer vojna sila.Naravno,ovde se nameće pitanje:Ako vojsku nećemo koristiti za odbranu dela svoje teritorije-zašto te ljude ne pošaljemo na biro kao i ogroman broj radnika čija znanja nisu potrebna ovoj državi?Ili da ga postavimo na drugi način:Ako Vojska i ministarstvo odbrane ne štite granice i interese Srbije-šta štite?Ja znam šta su diplomci sa Lenglija i Kvantika obavezni da štite,ali od toga malo koristi,ne znaju oni kojima je to posao,ili znaju ali ih baš briga.Da se razumemo,ništa bolja nije bila ni bivša Vlada,a ni ona pre nje.
Preporuke:
0
0
7
nedelja, 12 jul 2009 08:30
dragoslav pavkov
nastavak;
I oni su grdne pare bacali na razna koordinaciona tela i druga mesta gde su se uhlebljavali partijski kadrovi koji su primali po dve plate a da nisu zaradili ni jednu.Rešenje problema može biti samo jedno,ili tačnije,ima ih dva;Srpska većina na severu Kosova mora porušiti punktove sa "granice" i premestiti ih na Ibar u čemu iza njih mora stati država Srbija svim sredstvima.A onda pozvati "međunarodnu zajednicu" da prihvati "novu realnost".Srbima iz enklava južno od Ibra Srbija mora jasno reći da ih trenutno ni na koji način ne može zaštititi,pa im ostaju dve opcije;Da se integrišu u tzv."Kosovsko društvo",ili da prodaju sve što imaju i da se isele sa Kosova i Metohije.Ali sa druge strane ovde mora postojati politička volja da se tim ljudima pomogne tako što bi na primer država otkupljivala napuštena imanja u južnoj,istočnoj ili severnoj Srbiji kojih ima previše,a onda ista na kredit prodavala doseljenicima.Tako bi ljudi od novca koji dobiju za svoja imanja na KiM počeli neki posao,a od zarade bi otplaćivali kredit.Sa druge strane,Srbija se nikad ne sme odreći prava da u pogodnom trenutku (kad god da do njega dođe)vrati teritoriju Kosova i Metohije pod svoj suverenitet.Ove priče sa otplaćivanjem dugova Kosova su kretenske i zbog toga nam se smeje čitav svet;Pa kad se rastavite od žene/muža valjda prestajete da plaćate njene/njegove dugove!?Sa tim novcem bi se mogla napraviti čuda za trajno zbrinjavanje raseljenih,a ovako nam u ustima ostaje gorak ukus korupcije bez koje se u Srbiji ne dešava ništa.Naravno,lako je meni da pišem na ovakav način-ne kandidujem se ni za šta,a baš me briga šta o meni misle oni koji su svoju "borbu" unovčili na mostovima ili forumima svejedno.Isto toliko me tangiraju i oni koji iz dijaspore "brane" srpske svetinje,a kad treba dati prilog za neki patriotski list ili akciju-imaju preča posla jer je i tamo "oskudacija".Srbima na Kosovu treba nešto konkretno.
Preporuke:
0
0
8
nedelja, 12 jul 2009 09:54
lisin
Možda prvo treba postaviti pitanje šta 'Beograd' hoće. Naravno, svi se 'zalažu' za Kosovo, ali šta ima iza lepih reči nije teško videti ko hoće da gleda.
Navedeni primeri to najbolje potvrđuju. Pogledajmo KEK. Za ovo životno pitanje 'Beograd' se pravi ili da nije važno ili da se tu ništa ne može učiniti. A da li je baš tako? Istina, naše enklave južno od Ibra jesu odsečene, ali je isto tako istina da Šiptari dobijaju dosta struje od Srbije i preko Srbije. Priče da 'Beograd' ne može tu baš ništa da uradi su priče za malu decu. Slično je i za policiju južno od Ibra (u KPS ili izvan). Trošak na budžetu Srbije je izgovor, ali se stalno potura. Koliki je to zapravo trošak? Kako se poredi sa jednostranom primenom kojekavih EU sporazuma? Kosovske tablice će mnogi morati uzeti, ali da li se zaista ništa ne može uraditi po pitanju maltretiranja od strane KPS? Uostalom i većina roba za Kosovo se prevozi preko Srbije. Naravno, ja ne zagovaram ni blokadu ni sankcije ni išta slično, ali to su neke od poluga koje se imaju i moraju se mudro koristiti. Na svaku provokaciju treba pritegnuti i na svaku dobru volju popustiti. Šiptarima se mora objasniti da im se neće isplatiti iživljavanje nad preostalim Srbima bez obzira kakav bude status Kosova.
A je li 'Beograd' spreman na to? Da li premijer u uspehe vlade ubraja i stanje na Kosovu? Da li je pomenuo Brđane ili 'statusno neutralne' prelaze? Slikajući se sa evro-liderima u Novom Sadu je li pomenuto ijedno od životnix pitanja kosovskih Srba, ili je to bila tema neprimerna za skup?
A odgovore na ova pitanja kosovski Srbi predosećaju, zato se deo i ponaša tako kako se ponaša. Umesto krivljenja ljudi i proglašavanja izdajnicima, možda je bolje pogledati šta se može uraditi, danas i ovde, i u Beogradu i na Kosovu. Onda će i svi ti naši ljudi mnogo bolje znati šta im je činiti.
.jpg)
sto trazim pravdu diljem sveta, sto verujem da mi je vera sveta.
Sto sam razarana-bombardovana, razapinjana-tucena, izolovana-mucena.
Sto i pored svega toga u mojoj dusi jos ima boga.
Sto dusu nisam prodala njima, silnim, bogatim, oholim iz pakla andjelima.
Sto verujem da pravde ima, ako ne na zemlji onda na nebesima.
Zašto je situacija takva kakva jeste?
Odgovor je vrlo jednostavan: Ne postoji (dobra) strategija Beograda za rešavanje "Kosovskog problema".
Zašto ne postoji strategija za rešavanje "Kosovskog problema"?
Odgovor je takođe vrlo jednostavan: Ne postoji jedinstvena i opšteprihvaćena definicija "Kosovskog problema". E, tu već dolazimo do srži problema. Jedan deo Srbije, nažalost čini mi se da je većinski, "Kosovski problem" svodi na "problem Kosovskih Srba". Naime, ovaj deo Srbije smatra da će problem biti rešen kada bude bio osiguran opstanak Srba na KiM i očuvanje kulturne baštine, a totalno im je nebitno da li će Kosovo biti u sastavu Srbije ili ne. Ovo je totalno pogrešno viđenje problema, jer se zanemaruje opšti nacionalni interes, a to je očuvanje sopstvene teritorije. To je ono što vidi jedan manji deo Srbije, kome je bitan svaki deo svoje teritorije, bez obzira da li je to petnaest, pet ili samo jedan procenat teritorije. Onda kada budemo shvatli da Kosovo i Metohija pripadaju svima nama koji živimo u Srbiji a ne samo onima koji žive na Kosovu i Metohiji, tada možemo imati odgovarajuću strategiju, i siguran sam da ćemo imati uspeha u njenom sprovođenju.
Hteo bih da iskoristim priliku i da vam ispričam jednu priču koju sam čuo od jednog Albanca koji je učestvovao u nekoj dokumentarnoj emisiji koju je radila neka nemačka televizija. Priča je vrlo poučna, i kada je čujete biće vam jasno zašto su oni imali uspeha u cepanju Srbije, priča ide otprilike ovako:
„Stari Albanac imao je sedam sinova. Jednog dana sinovi su se posvađali i hteli su da se međusobno podele, i tu je nastala još veća rasprava. Svađu je čuo otac i pozvao sinove kod sebe i pitao ih je oko čega se svađaju. Kada su mu objasnili da se svađaju oko deobe porodičnog imanja, tada ih otac posla u šumu i reče im da svako donese po jedan dobar štap. Sinovi onako zbunjeni otidoše u šumu i poslušaše svog oca te je svako doneo po jedan štap kod oca. Stari Albanac skupi štapove u snop i reče sinovima: „'Ajde da vidim junaka koji će ih sve odjednom polomiti“. Svi su pokušali, ali niko nije uspeo. Onda je uzeo najjači štap i dao ga najmlađem sinu koji je još bio dečak, i rekao mu da polomi štap. Dečak je uzeo štap, i pošto je štap bio dosta jak, malo se pomučio ali ga je ipak polomio. Tada im otac reče: „Da li ste videli? Koliko god da ste jaki ako ste sami može i najslabiji da vas savlada, ali ako se držite zajedno tada neće moći ni najjači da vas slomi.““
I oni su grdne pare bacali na razna koordinaciona tela i druga mesta gde su se uhlebljavali partijski kadrovi koji su primali po dve plate a da nisu zaradili ni jednu.Rešenje problema može biti samo jedno,ili tačnije,ima ih dva;Srpska većina na severu Kosova mora porušiti punktove sa "granice" i premestiti ih na Ibar u čemu iza njih mora stati država Srbija svim sredstvima.A onda pozvati "međunarodnu zajednicu" da prihvati "novu realnost".Srbima iz enklava južno od Ibra Srbija mora jasno reći da ih trenutno ni na koji način ne može zaštititi,pa im ostaju dve opcije;Da se integrišu u tzv."Kosovsko društvo",ili da prodaju sve što imaju i da se isele sa Kosova i Metohije.Ali sa druge strane ovde mora postojati politička volja da se tim ljudima pomogne tako što bi na primer država otkupljivala napuštena imanja u južnoj,istočnoj ili severnoj Srbiji kojih ima previše,a onda ista na kredit prodavala doseljenicima.Tako bi ljudi od novca koji dobiju za svoja imanja na KiM počeli neki posao,a od zarade bi otplaćivali kredit.Sa druge strane,Srbija se nikad ne sme odreći prava da u pogodnom trenutku (kad god da do njega dođe)vrati teritoriju Kosova i Metohije pod svoj suverenitet.Ove priče sa otplaćivanjem dugova Kosova su kretenske i zbog toga nam se smeje čitav svet;Pa kad se rastavite od žene/muža valjda prestajete da plaćate njene/njegove dugove!?Sa tim novcem bi se mogla napraviti čuda za trajno zbrinjavanje raseljenih,a ovako nam u ustima ostaje gorak ukus korupcije bez koje se u Srbiji ne dešava ništa.Naravno,lako je meni da pišem na ovakav način-ne kandidujem se ni za šta,a baš me briga šta o meni misle oni koji su svoju "borbu" unovčili na mostovima ili forumima svejedno.Isto toliko me tangiraju i oni koji iz dijaspore "brane" srpske svetinje,a kad treba dati prilog za neki patriotski list ili akciju-imaju preča posla jer je i tamo "oskudacija".Srbima na Kosovu treba nešto konkretno.
Navedeni primeri to najbolje potvrđuju. Pogledajmo KEK. Za ovo životno pitanje 'Beograd' se pravi ili da nije važno ili da se tu ništa ne može učiniti. A da li je baš tako? Istina, naše enklave južno od Ibra jesu odsečene, ali je isto tako istina da Šiptari dobijaju dosta struje od Srbije i preko Srbije. Priče da 'Beograd' ne može tu baš ništa da uradi su priče za malu decu. Slično je i za policiju južno od Ibra (u KPS ili izvan). Trošak na budžetu Srbije je izgovor, ali se stalno potura. Koliki je to zapravo trošak? Kako se poredi sa jednostranom primenom kojekavih EU sporazuma? Kosovske tablice će mnogi morati uzeti, ali da li se zaista ništa ne može uraditi po pitanju maltretiranja od strane KPS? Uostalom i većina roba za Kosovo se prevozi preko Srbije. Naravno, ja ne zagovaram ni blokadu ni sankcije ni išta slično, ali to su neke od poluga koje se imaju i moraju se mudro koristiti. Na svaku provokaciju treba pritegnuti i na svaku dobru volju popustiti. Šiptarima se mora objasniti da im se neće isplatiti iživljavanje nad preostalim Srbima bez obzira kakav bude status Kosova.
A je li 'Beograd' spreman na to? Da li premijer u uspehe vlade ubraja i stanje na Kosovu? Da li je pomenuo Brđane ili 'statusno neutralne' prelaze? Slikajući se sa evro-liderima u Novom Sadu je li pomenuto ijedno od životnix pitanja kosovskih Srba, ili je to bila tema neprimerna za skup?
A odgovore na ova pitanja kosovski Srbi predosećaju, zato se deo i ponaša tako kako se ponaša. Umesto krivljenja ljudi i proglašavanja izdajnicima, možda je bolje pogledati šta se može uraditi, danas i ovde, i u Beogradu i na Kosovu. Onda će i svi ti naši ljudi mnogo bolje znati šta im je činiti.